Džon Ronald Rejel Tolkin
(John Ronald Reuel Tolkien)

             Tolkin se često navodi kao otac epske fantastike (mada nisam siguran da je to tačno). Svoja napoznatija dela je napisao četrdesetih godina dvadesetog veka, u vreme kada je ta vrsta književnosti bila smatrana drugorazrednom (i dan danas kod nas većina školovanih “stručnjaka” za književnost sa prezirom gleda na sva dela koja pominju reč fantastika). Ipak je njegovo najpoznatije delo, Gospodar prstenova, doživelo neverovatnu popularnost u celom svetu i predstavilo ceo žanr u jednom dručačijem svetlu. Uticaj ove knjige na ostale koje su je pratile je toliki da je i danas teško opisivati delo epske fantastike bez poređenja sa Gospodarom Prstenova. Iako nije najbolji pisac u žanru, mislim da je daleko najznačajniji.

             Tolkin je rođen početkom 1892. godine u Južnoj Africi, u Britanskoj porodici koja je tu bila na privremenom radu. 1895. godine Tolkinova majka vodi njega i njegovog brata u posetu rodbini u Engleskoj. Iako su planirali da se vrate već sledeće godine, do toga nikad nije došlo, jer je Tolkinov otac iznenadno umro. Naselili su se u seoskoj kući u blizini Birmingema, gde su živeli sve dok Tolkinova majka, na zgražavanje cele rodbine, nije prihvatila katoličanstvo (1900). Sele se u industrijsko predgrađe Birmingema, gde Tolkin pohađa katoličku školu do smrti njegove majke od dijabetesa 1904. godine. Otac Frensis Morgan preuzima brigu o Tolkinu i njegovom bratu i smešta ih prvo kod rođaka, a zatim u kuću izvesne gospođe Fokner, gde Tolkin upoznaje Edit Bret. Njih dvoje se zaljubljuju jedno u drugo, ali im je viđanje bilo godinama zabranjeno zbog različitih vera. Tek kao punoletne osobe, oni su se venčali (1916). 1915. godine završava koledž (komparativnu filologiju), a neposredno po venčanju, sledeće godine, odlazi u rat koji je besneo Evropom. Posle par meseci u rovovima na reci Somi, dobija rovovsku groznicu i završava na duže vreme u bolnici, gde je počeo da piše Knjigu izgubljenih priča (The Book of Lost Tales), koja će kasnije prerasti u Silmarilion. Narednih godina Tolkin radi razne poslove na fakultetu i na raznim knigama o jeziku, a vrhunac je postigao dobivši profesorsko mesto na univerzitetu u Lidsu. Dobija četiri deteta, za koje piše Hobita 1930. godine. Kada je jedan izdavač pročitao tu knjigu šest godina kasnije, nagovorio je Tolkina da je dovrši i izda. Pošto je knjiga doživela veliki uspeh, počinje rad na nastavku već 1938. Taj nastavak neplanirano prerasta u serijal koji će dobiti naziv Gospodar prstenova (Lord of the Rings) i koji će biti završen tek posle 10 godina. Prva dva dela se pojavljuju tek 1954, zbog sukoba Tolkina i izdavača oko Silmariliona (nisu hteli da ga izdaju). Treći deo je izašao sledeće godine i ovom serijalu polako raste prodaja, što Tolkinu konačno dopušta da 1959. godine ode u penziju i posveti se pisanju. Do 1973. godine, kada je umro, izdao je još nekoliko knjiga, ali ni jedna nije uspela da priđe ni blizu Gospodaru prstenova. Četiri godine posle njegove smrti, u štampi se konačno pojavljuje i Silmarilion, knjiga prvi put napisana pola veka pre toga.