|
|
|
|
|
 |
Mali vodic kroz fantastiku |
|||||||||
|
||||||||||
|
(1920 - 1992) Isak Asimov je rođen u Smolenskoj oblasti u Rusiji, verovatno početkom 1920. godine (tačan datum nije poznat). Njegovi roditelji, inače Jevreji, preselili su se već tri godine kasnije u Bruklin (SAD), pa mali Isak nije ni naučio ruski jezik, već samo jevrejski i engleski. Odrastao je u maloj radnji svojih roditelja, gde je prvi put video naučno fantastične magazine i to je bila ljubav na prvi pogled. Već sa jedanaest godina je počeo da piše sopstvene priče, a uskoro i da ih prodaje Palp magazinu. Maturirao je na Kolumbija univerzitetu 1939. godine i doktorirao 1948. iz hemije. Dobija posao na tom univerzitetu i ostaje povezan sa njim sve do kraja života. Od 1958. godine postaje profesionalni pisac i time se bavio sve do smrti 1992. godine. Asimov je napisao preko 500 knjiga. Pisao je kako fantastiku, tako i popularnu nauku, naučne publikacije, a oprobao se i u većini ostalih oblasti književnosti. Za vreme svog života, smatran je članom velike trojke naučne fantastike (sa Artur Klarkom i Robert Hajnlajnom). Prevođen je na mnogo jezika, a kod nas je Polaris objavio preko dvadeset njegovih knjiga, koje se, nažalost, sada jako teško nalaze. Ostaće poznat po svojim serijalima Zadužbina (Foundation series), Carstvo (Galactic empire series) i Roboti (Robot series), ali i romanima poput Bogovi lično (Gods themselves). Osvojio je toliko Hugo, Nebula i drugih nagrada da nema smisla nabrajati ih.
Poslednja izmena: 07.01.2006. Zadužbina Ovaj serijal je nešto najbolje što sam ikada pročitao. Govori o galaktičkom carstvu, hiljadama godina u budućnosti, koje zapada u krizu i raspada se. U želji da spreči haos posle raspada, grupa ljudi uspeva da nagovori poslednjeg cara da na rubu galaksije osnuje naučnu zadužbinu, koja bi navodno trebala da se bavi pravljenjem enciklopedije celokupnog ljudskog znanja. Pravi zadatak ove zadužbine je, zapravo, stvaranje drugog galaktičkog carstva i u većem delu serijala je opisana borba njenih žitelja da to i ostvare. Interesantan je podatak da u ovom serijalu nema vanzemaljaca. Asimov se postarao da nikada ne možete da pogodite kako će se knjiga završiti sve do zadnjih par stranica. Za razliku od većine drugih knjiga, kraj je ovde najzanimljiviji i tera vas da provedete neko vreme razmišljajući o njemu. Tekst je prepun poruka i ostavlja jako dubok utisak. Serijal se sastoji od tri knjige, ali su napisana i dva prequela i dva sequela. Kada je u pitanju red čitanja knjiga, preporučio bih da se krene sa originalnom trilogijom, pa onda da se pređe na prequele ili sequele. Bitno je samo da se prvo čita prvi prequel, pa drugi, a isto tako i sequeli. Iako mi se čini da većina ljudi više ceni originalnu trilogiju od ostatka serijala, ja mislim da je kvalitet prilično ujednačen, ali je na mene najdublji utisak ostavila knjiga U susret zadužbini (Forward the foundation). Postoji verovanje među čitaocima da se Asimov poistovetio sa glavnim likom ove knjige, Harijem Seldonom, koji razmišlja o tome kako mu se smrt bliži i na kraju umire. Inače, Asimov nije doživeo da završi ovu knjigu, pa je njene delove morala da doradi njegova žena. Pred kraj života, Asimov je probao da poveže svoja tri velika serijala (Robote,Carstvo i Zadužbinu), ali je zbog smrti u tome samo delimično uspeo. Tako, u delovima Zadužbine koje je poslednje napisao, Asimov pominje i neke likove i događaje iz Robota.
|
||||||||||
