|
|
|
|
|
 |
Mali vodic kroz fantastiku |
|||||||||
|
||||||||||
|
napomena: skraćenu verziju Bovine biografije sam prvi put objavio na vikipediji pod pseudonimom "munja", tako da biste i na njoj mogli da na njega naletite. Ben Bova je rođen 1932. godine u Filadelfiji. Diplomirao je novinarstvo na Templ univerzitetu 1954. 1987. je magistrirao komunikacije na Njujorskom državnom univerzitetu u Albeniju, a doktorat je stekao 1996. na Kalifornijskom obalskom univerzitetu, na temu edukacije. Već više od 50 godina, Bova je poznat u svetu naucne fantastike. Napisao je preko 100 naučnofantastičnih romana i romana o visokoj tehnologiji, zbog čega je bio predsednik drustva Pisci naucne fantastike Amerike i dobio brojne nagrade. Sarađivao je ili sarađuje sa vise uglednih naučih institucija, među kojima su i Nacionalno svemirsko društvo (NSS), Američko društvo za napredak nauke (AAAS) i NASA. Tokom svog zivota, trudio se da nauku približi običnim ljudima tako što je ucestvovao u brojnim obrazovnim radio i televizijskim programima. On je dobio čak šest nagrada Hugo za najboljeg urednika. Napoznatija Bovina dela pripadaju serijalu "Grand tour", a knjiga Mars se pre vise od 10 godina pojavila i na srpskom jeziku u izdanju Polarisa. Poslednja izmena: 09.01.2006. Pažnja: moje viđenje ovog serijala je zasnovano na osnovu knjiga koje sam pročitao, a ne na osnovu svih četrnaest knjiga. Planiram da u toku ove i sledeće godine pročitam i ostale knjige, pa ću moći da dam potpuniji izveštaj. Inače, do sad sam pročitao Mars, Return to Mars, Moonrise i Moonwar. Grand tour predstavlja predivan serijal o istraživanju Sunčevog sistema, koje verovatno predstoji čovečanstvu u narednim decenijama. Sredinom dvadesetog veka, čovek je sleteo na Mesec. Usledilo je spuštanje bespilotnih letelica na Veneru i Mars i prolazak robotskih sondi kroz sisteme Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Takođe su napravljeni planovi za uspostavljanje baze na Mesecu i slanje ljudi na druge planete i samo je pitanje vremena kada će oni biti realizovani. Ben Bova nas vodi u tu blisku budućnost, vrlo pametno izbegavajući da pogađa tačan trenutak u kojima će se ekspedicije dešavati. Tako u njegovim knjigama nećete naići ni na jedan datum. Da bi se u potpunosti razumele ove knjige, potrebno je izvesno predznanje iz fizike, astronomije i još nekih prirodnih nauka. Verovatno se to prosečnom čitaocu neće svideti, ali oni koji to predznanje imaju (pošteno završena srednja škola je svakako dovoljna) će umeti da cene podatke koje Bova daje o uslovima na drugim planetima i u svemirskim letelicama. Pored toga što su veoma edukativne, ove knjige imaju i sjajnu pozadinsku priču, u stilu holivudskih filmova, sa aferama, preljubama, medijskim prevarama i politikom, pa nikako ne mogu biti dosadne. Na kraju moram da napomenem da mnogi kritičari Grand tour ne smatraju pravim serijalom, jer se većina knjiga može da stoji potpuno samostalno, i reference na druge knjige serijala su veoma retke, ako ih uopšte ima. Tako, na primer, u Povratku na Mars, Bova samo jednom pominje knjige o Mesecu, kada kaže da je materijal za svemirski brod za Mars došao uglavnom iz Mesečeve baze. Zato se u Grand touru mogu izdvojiti podserijali: o Marsu, o Mesecu i Asteroid wars (knjige 1, 7, 9 i 12). Sada ću navesti knjige po hronološkom redosledu, onako kako ih je sam Bova rasporedio. Ovde se ne pojavljuje knjiga Privateers, koji pojedinci uključuju u Grand tour, jer Bova smatra da ona ima sasvim drugačiju pozadinu od ostalih knjiga.
Mars je prva knjiga u serijalu Grand tour, i ima prilično dobre kritike. Pre više od deset godina je omogućila Bovi ulazak i na naše tržište, kada je objavljena u izdanju Polarisa. Koliko ja znam, do danas je ostala jedina prevedena Bovina knjiga. Ovaj podserijal se bavi slanjem prve ljudske misije na Mars, a zatim drugom misijom, nekoliko godina kasnije. Na početku knjige, ekspedicija se već nalazi na Marsu, ali Bova uporedo priča i događaje koji su prethodili ekspediciji kroz sećanja likova, što pripovedanju daje jednu sasvim uzbudljivu dimenziju.* Sledi priča o istraživanju Marsa, koja izlaže kompletna naša znanja o toj planeti u jednom lepom ruhu, kao i priča o međuljudskim odnosima u dugim Marsovskim danima i noćima u skučenom prostoru naučničkog habitata. Druga knjiga je po stilu slična prvoj, ali ipak se malo više obraća prosečnom čitaocu (manje je okrenuta naučnom delu ekspedicije), što se meni baš i ne sviđa. *Ovih dana sam započeo da čitam knjigu Crveni Mars, Kim Stenli Robinsona i iznenadio se neverovatnim sličnostima sa "Marsom". Pored načina pripovedanja, postoje još mnoge sličnosti (u oba slučaja su se naučnici pripremali na Antarktiku za ekspediciju, priča počinje događajima na Marsu, da bi se potom ubacivale epizode iz perioda priprema...), pa mislim da je skoro sigurno da je reč o plagijatu. Jedino je problem utvrditi ko je plagijator, jer su obe knjige izašle 1992. godine. Mogu reći samo da se meni više sviđa Bovina knjiga i da ću sve što saznam o ovom pitanju odmah ovde objaviti. Cenio bih ako bi mi neko sa boljim informacijama poslao e-mail.
Poslednja izmena: 09.01.2006. Neverovatno zanimljive knjige o izgradnji i osamostaljivanju Mesečeve baze. Knjige su ispričane poput serijala o Marsu (dok teče radnja u sadašnjosti, likovi se sećaju događaja iz prethodnog perioda). Radnja ima holivudski scenario, sa spletkama, ubistvima, i ljubavnim aferama i likovi su dosta dobro urađeni, a ipak je Bova uspeo i da nam nenametljivo ispriča sve ono što o Mesecu nismo znali i da nam objasni na koji način bi se Mesečeva baza mogla realizovati i isplatiti čovečanstvu. Mogu da garantujem da ćete ostati bez daha dok budete čitali opise "mass drivera", "clippershipa" ili nanotehnoloških dostignuća i da ćete sigurno pokupiti par ideja, ukoliko vas interesuje bilo koja prirodna nauka (sa izuzetkom matematike).
|
||||||||||
|
|
||||||||||
