Teri Pračet
(Terry Pratchett )

 

napomena: skraćenu verziju ovog teksta sam prvi put objavio na vikipediji pod pseudonimom "munja", tako da biste i na njoj mogli da na njega naletite.

 

             Teri Pračet je rođen u Bikonsfildu (Beaconsfield, Bucks) u Velikoj Britaniji 1948. godine. U detinjstvu nije pokazivao sklonost ka učenjju, pa je 1959. upisao Tehničku školu u Vikombu. Ipak, sa 13 godina njegova prva priča Hadov posao (The hades bussines) se pojavila u školskom magazinu, a dve godine kasnije ju je otkupio časopis Naučna fantazija (Science fantasy) za 14 funti. Druga objavljena prica mu je bila Stanovnik noći (Night dweller), kada je imao sedamnaest godina. Iste te godine je dobio priliku da se zaposli u Besplatnoj štampi Baksa (Bucks free press) i posle konsultacije sa roditeljima, napustio je školu i poceo da radi. Kasnije je rekao o tim danima: "Počeo sam da radim jednog jutra i video prvi leš tri sata kasnije. Pripravnički staž je znacio nešto tih dana." Tokom svog novinarskog rada, Pračet je pohadao razne kurseve o žurnalistici i engleskom jeziku i radio na svojoj prvoj knjizi - Ljudi iz tepiha (The carpet people). Jednom prilikom je trebalo da uradi interviju sa Piter Bander van Durenom, koji je bio urednik male izdavačke kuce i Pračet je iskoristio sansu da ponudi svoj rukopis. Taj rukopis je završio kod Kolin Smit, sa kojom ce Pračet kasnije tesno saradivati i ona je bila oduševljena njegovim potencijalima. Posle brojnih odlaganja, knjiga je ugledala svetlost dana 1971. godine i doživela sjajne kritike. U narednim godinama, Pračet napreduje u novinarskom poslu i izdaje još dve knjige (1976. i 1981. godine), a 1980. dobija posao u odeljenju za odnose sa javnošcu u kompaniji koja je kontrolisala tri nuklearne elektrane.

             1983. godine dolazi do zaokreta u Pračetovom životu - pojavljuje se prva knjiga Disksvet serijala (Discworld). Prodaja je bila sve veća, pa pošto je završio sa pisanjem Morta 1987. godine, Pračet daje otkaz u Elektranama i potpuno se posvećuje pisanju, a na predlog svog novog agenta, Kolin Smit, prelazi u veliku izdavačku kucu, koja će moći da izade na kraj sa milionskim tiražima. Do dana današnjeg, Disksvet je nastavio da raste (30 knjiga), a Pračet je zahvaljujući njemu stekao svetsku slavu. Samo u Velikoj Britaniji je za 10 godina prodato 12 miliona njegovih knjiga, a sada se godišnje proda preko 2 miliona. Priznanje Disksvetu su odali i brojni drugi umetnici tako što su adaptirali pojedine romane u stripove, crtane filmove, serije, kompjuterske igrice, RPG sisteme, radio emisije, pa čak i pozorišne predstave.

             Teri Pračet je oženjen još od 1968. godine. Žena mu se zove Lin i sa njom ima ćerku Rijanu.

             Pored Disksveta, Pračet je napisao i Trilogiju o Noumima (The Bromeliad), namenjenu deci, urnebesno smešnu knjigu Dobra predskazanje (Good Omens) sa Nil Gejmanom i još nekoliko knjiga nepoznatih našoj čitalačkoj publici.

             Iako je Pračet jedan o najpopularnijih pisaca današnjice, njegov rad nailazi na brojna osporavanja. Za svoje knjige, koje je publika višestruko nagradila pažnjom, nije dobio nijednu bitniju književnu nagradu. Njegov satirični stil i pretežno opredeljenje za pisanje parodija, donelo mu je brojne neprijatelje u liku svih onih koje je svojim pisanjem ismejao (recimo katolička crkva u knjizi Mali bogovi). Takođe ga optužuju i za hiperprodukciju (pogledajte tempo izlaženja knjiga Disksveta), ali to stoji samo delimično, jer su sve njegove knjige kvalitetne.

 

Poslednja izmena: 08.01.2006.

---

Disksvet
(Discworld)

Teri Pračet - biografija

napomena: skraćenu verziju ovog teksta sam prvi put objavio na vikipediji pod pseudonimom "munja", tako da biste i na njoj mogli da na njega naletite.

            

             Kod nas ovaj serijal još od 1998. godine izdaje Laguna. Do sada su stigli do sedamneaste knjige. Imena objekata i likova u ovom tekstu su transkribovana ili prevedena isto kao u knjigama Lagune, da bi se izbegla zabuna.

             "Dobrodošli u Disksvet. Nastao je kao parodija na svu fantastiku iz velikog buma ranih osamdesetih, zatim se pretvorio u satiru o svemu i svačemu, a čak ni ja ne znam šta je sada. Zato znam da su za to vreme bar tri čoveka proglašena za 'nove Teri Pračete', pa koliko znam, ja možda više i nisam ja."

             Tako Teri Pračet govori o Disksvetu i potpuno je u pravu. Ceo serijal je sastavljen od urnebesnih parodija na razne segmente društvenog života - od inkvizicije (Mali bogovi), preko starog Egipta (Piramide), pa do Holivuda (Pokretne slike) i rok muzike (Duševna muzika).

             Glavni deo radnje svih knjiga iz serijala se odvija na fiktivnom svetu koji je Pračet smislio - Disksvetu. Kako mu i ime kaže, Disksvet je u obliku diska, nalazi se na leđima četiri slona, koji stoje na leđima kornjače. Taj svet naseljava nekoliko rasa, koje uglavnom izgledaju kao parodirana narodna mitologija ili druge fantazi knjige: trolovi čekaju ispod mostova nesrećne putnike, patuljci pevaju pesme o zlatu i kopanju, živote provode u rudnicima i puštaju brade, jednako i muškarci i žene, a vile sakupljaju zube ispod jastuka. Ovakav jedan svet ne bi bio kompletan bez veštica (jašu metle i igraju gole na mesečini) i čarobnjaka (nose špicaste šešire i ubijaju se međusobno da bi napredovali u hijerarhiji). Kao dodatak tu su i bogovi, jer na Disksvetu svaki bog postoji dok god ima vernike i Smrt, koji koristi kosu da obavi ono što smrt inače obavlja. Društvo je kao u prosečnoj fantazi knjizi - tehnologija je na nivou srednjeg veka, društveno uređenje je feudalno i magija je široko rasprostranjena, ali se povremeno pojavljuju i neka obeležja modernog društva, što kompletnu sliku čini još smešnijom.

             Posebno zanimljiv je grad Ank-Morpork, večni grad, koji nikad ni jedna armija nije osvojila - uvek bi otvorio gradska vrata i asimilovao napadače. Stara izreka kaže da svi putevi vode u Ank, pa tako i većina likova iz knjiga na kraju završi u njemu. On je smatran najsmrdljivijim gradom na Disksvetu i drugim najsmrdljivijim u multiverzumu, a tome dosta doprinosi reka Ank koja protiče kroz njega. U njemu se nalazi i Nevidljivi univerzitet, dom čarobnjaka disksveta.

             Svaki roman, sa izuzetkom prva dva, predstavlja celinu za sebe i može se posebno čitati. Ipak, brojni likovi se pojavljuju često u toku serijala, što daje posebnu draž čitanju knjiga za redom. Mogu se izdvojiti brojni mini serijali prema liku nosiocu radnje. Na primer: knjige o vešticama, knjige o Rinsvindu (propali čarobnjak), knjige o Smrti, knjige o straži...

Knjige koje čine Disksvet serijal

1. Boja magije (The Colour of Magic, 1983)
2. Svetlost čudesnog (The Light Fantastic, 1986)
3. Jednakost rituala (Equal Rites, 1987)
4. Mort (Mort, 1987)
5. Čudotvorac (Sourcery, 1988)
6. Sestre po metli (Wyrd Sisters, 1988)
7. Piramida (Pyramids, 1989)
8. Straža! Straža! (Guards! Guards!, 1989)
9. Erik (Eric, 1990)
10. Pokretne Slike (Moving Pictures, 1990)
11. Kosač (Reaper Man, 1991)
12. Veštice na putu (Witches Abroad, 1991)
13. Mali Bogovi (Small Gods, 1992)
14. Gospoda i dame (Lords and Ladies, 1992)
15. Oružane snage (Man at Arms, 1993)
16. Duševna muzika (Soul Music, 1994)
17.Zanimljiva vremena (Interesting Times, 1994)
18. Maskerade, 1995.
19. Feet of Clay, 1996.
20. Hogfather, 1996.
21. Jingo, 1997.
22. The Last Continent, 1998.
23. Carpe Jugulum, 1998.
24. The Fifth Elephant, 1999.
25. The Truth, 2000.
26. Thief of Time, 2001.
27. Night watch, 2002.
28. Monstruous Regiment, 2003.
29. Going Postal, 2004.
30. Thud!, 2005.

 

 

Poslednja izmena: 08.01.2006.